Rtanj je svakako planina koja izaziva žustru raspravu. Ova planina, koja se nalazi između Paraćina i Zaječara nas deli po tome da li verujemo njene misteriozne sile, ali nas sve spaja u osećaju divljenja i dubokog poštovanja. Pogled na senku savršenog trougla sa vrha planine u najmanju ruku nas tera da razmislimo da li se zaista radi o piramidi i da li je ista nastala dejstvom slučajnih prirodnih sila i dešavanja, ili je posredi nešto drugo.
Rtanj je doživeo ekspanziju interesovanja 2012. godine, kada je veliki deo svetske populacije verovao da će se ostvariti proročanstvo drevne civilizacije i to na karakterističan datum – 20.12.2012. godine, kada je ta civilizacija predviđala apokalipsu. Iz nekog razloga, Rtanj je zbog svojih karakterističnih osobina brzo postao popularan kao mesto za koje se smatralo kao utočište za sve koji žele da prežive tu apokalipsu. Zvuči smešno, ali tog datuma Rtanj je bio preplavljen turistima i tražilo se mesto više.
Rtanj zaista podseća na piramidu, a na to ukazuju pravilne stranice trostrane piramide, koje se mogu videti sa vrha Šiljak. Takođe, jutarnja senka planine predstavlja pravilan trougao, što se takođe može uočiti sa vrha.
Rtanj je planina bogata lekovitim biljem, a svima je dobro poznat Rtanjski čaj (Saturea montana), koji je čuven po lekovitim dejstvima. Rtanj je poznat i po brojnim podzemnim pećinama, izvorima i jamama.
Na samom vrhu Rtnja – Šiljku ( 1560mnv ), zateći ćete kamene ruševine i drveni krst. Na tom mestu nalazila se kapela koja je podignuta od strane porodice – vlasnika rudnika uglja, koja je živela na ovom području u prethodnom veku. Na žalost, kapela je srušena od strane nepoznatih ljudi, koji su najverovatnije mislili da će ispod nje pronaći zakopano zlato.
Uspon na vrh Rtnja možete realizovati sa južne i severne strane. Smatra se da je uspon južnom stranom lakši, a uspon sa severne strane ima i još jednu težu varijantu koju nazivaju “super sever”. Ukoliko ste ljubitelj velikih akcija, na planini Rtanj se organizuju dve velike republičke akcije i to u januaru – Božićni uspon u junu – letnji noćni uspon na Rtanj. Oba uspona su interesantna i specifična.
U letnjim mesecima uspon je moguć i za planinare amatere, odnosno nije rezervisan za spremne i obučene planinare, dok je uspon u zimskim uslovima zahteva određenu fizičku spremnost i planinarsku garderobu.
Junski noćni uspon na vrh Rtnja okupio je preko hiljadu planinara sa svih strana i počeo je oko ponoći. Za uspon je bilo potrebno između 3,5 i 4,5 časova i tom prilikom je bilo potrebno savladati oko 14km srednje teške staze ( ukupno za uspon i spust ). Vreme je bilo idealno i hiljade planinara je uživalo u izlasku sunca i formiranju čuvene senke piramide.
Oni malo sposobniji i brži, koji su se ranije popeli na vrh Rtnja, morali su malo duže da sačekaju izlazak sunca, pa su mnogi koji su prvi put učestvovali na ovakvom usponu shvatili da nisu poneli adekvatnu garderobu, obzirom da je vreme bilo hladno i vetrovito.
Za noćni uspon su neophodne čeone lampe, a generalno za ovaj uspon nije potrebna posebna oprema, sem odgovarajuće obuće i garderobe, a preporučljivo je poneti i štapove za planinarenje.
Na samom kraju spusta južnom stranom posetili smo “magnetno polje”, gde se nalazi kamena skulputura piramide i gde smo zatekli više bosih ljudi kako sedi na obeleženom polju, jer, kako kažu, u tom polju izvire energija koju žele da upiju, pa smo im se i mi pridružili.
Usput smo zatekli više štandova sa lekovitim biljem, medom, sirom i drugim proizvodima lokalnog stanovništva, pa nismo propustili priliku da pazarimo čuveni rtanjski čaj.
Rtanj je svakako planina koja vas neće ostaviti ravnodušnim i naša je preporuka da je posetite, a ne postoji bolja preporuka od našeg čuvenog naučnika Jovana Cvijića, koji je o Rtnju rekao:
„Nijedna planina i nijedan planinski vrh u Srbiji ne čine toliko dubok utisak na promatrača kao Rtanj sa Šiljkom. U njemu su združeni mirnoća, veličina i simetrija... Dižući se veličanstveno izolovan, on vlada okolinom i izgleda kao vođa i znamenje okoline. Ima u njemu individualnog i imponujućeg, kao u velikim ličnostima”