Bobija se nalazi između Sokolskih planina, Jablanika, Medvednika i kanjona Trešnjice. Kada penjete Medvednik, na jednoj od litica gledaćete pravo u ovu lepoticu.
Najviši vrh je Tornička Bobija sa 1272 mnv.
Planinarenje na Bobiji je svojevrsan užitak, jer je pokrivena četinarskom šumom, prepuna je zelenila i prirodnih bogatstava i vidikovaca. Bobija je prepuna izvora pijaće vode, kojih ima na stotine.
Bobija nije previše komplikovana i teška za planinarenje, pa nije neophodno veliko znanje i kondicija kako biste se prošetali ovim krajevima.
Naime, teži je sam dolazak do ovog bisera ( ne postoji asfaltiran put do planine ), ali je možda i to jedan od razloga što Bobija i dalje čuva svoju netaknutu prirodu.
Mi smo došli putem koji vodi od Debelog brda. Na raskrnici puteva za Povlen i Jablanik, skreće se za Jablanik, odakle počinje neasfaltiran put, koji će vam prirediti dosta truckanja. Na račvanju se nastavlja desno za Jablanik, a mi idemo levo ka Torničkoj Bobiji ( na račvanju postoji znak ).
Od Debelog brda nas čeka oko 15 km makadama i do sat vremena vožnje, u zavisnosti koliko udobno želimo da se vozimo. Dobra strana u tome je što ćemo uživati u prelepim pogledima.
Dolaskom do Bobije dočekuje nas šumska kuća, prelep objekat sa uređenim dvorištem i veoma interesantnim detaljima. Naime, uz ovaj objekat i uz samu stazu primetićete da se neko zaista potrudio da ulepša ove već prelepe predele postavljajući drvene stolove i klupe i obeležavajući staze.
Pratimo obeleženu i jasnu stazu i najpre nailazimo na pravoslavnu crkvu brvnaru, koja je podignuta 1943. godine.
Zatim nas sa desne strane očekuje čuveni Dražin vidikovac, odakle se pruža prelep pogled na Medvednik i Jablanik. Medvednik nam je tačno preko puta i čini se kao da je na dlanu. Uživamo u pogledu i na čuvenom okruglom stolu pravimo pauzu za kafu i laganu klopu ( put je bio naporan :) ).
Naravno, sve sa snimka ( sem hrane :) ) možete poručiti na ovom sajtu :)
Nastavljamo put i sa desne strane nam se pruža pogled na vrhove Viline stene i Teško kamenje i dolazimo do rudnika barita.
Kada stignemo do rudnika, to je znak da je vrh veoma blizu, ali nas čeka najteži deo, jer je pred nama uspon, koji će nas malo namučiti, obzirom da smo se do sada kretalni uglavnom putem koji nema velike razlike u nadmorskoj visini.
Napokon stižemo do vrha Tornička Bobija - 1272mnv, gde se nalazi specifična kuća - koju sudeći prema natpisima na njoj, koriste radio amateri.
Stotinak metara niže, nalazi se i prelep vidikovac koji gleda u pravcu Rožnja i predela u Bosni i Hercegovini.
Za povratak smo odabrali da se ne vratimo istim putem, već kružnom stazom, ka vidikovcu Stojkovac. Staza je jako lepo uređena i na nekoliko mesta nalaze se stolovi sa klupama, u narednom snimku ćete biti oduševljeni ovim kutkom, gde smo mi odlučili da napravimo još jednu pauzu :)
Nastavljamo dalje i dolazimo do poslednjeg vidikovca za našu današnju avanturu, a to je vidikovac Stojkovac, gde uživamo u smiraju dana.
Ova šetnja je bila duga oko 6km, a trajala je oko sat ipo vremena. Može trajati i kraće i duže, u zavisnosti koliko vremena želite da provodite na vidikovcima i koliko se brzo krećete ( mi smo se kretali prosečnom brzinom ).
Nismo obišli sve što ova planina može da pokaže, pa ostavljamo prostora da još nekoliko puta dođemo i istražimo sve lepote.
Velika preporuka da obiđete ovu planinu, jer nije previše zahtevna za obilazak, a nudi prelepe predele, vidikovce i naravno svež vazduh, pa ćete se sa Bobije sigurno vratiti srećni i puni utisaka, baš kao i mi.
Ukoliko vam se svideo ovaj blog, zapratite naše stranice na Instagram-u ( planinarenje_ i navrhu.rs ) i naš YouTube kanal ( NAVRHU-RS).
Do sledećeg bloga, VEDRO!