Pravila ponašanja i osobine planinara

Planinarenje predstavlja, kao što je već napomenuto u prethodnim tekstovima, kretanje po brdskom i planinskom terenu, sa ciljem uspona na vrh određene planine ( #hiking ). Veoma je važno da prilikom tog kretanja u prirodi ne ostavimo ništa više od „otisaka naših cipela“, a da ne ponesemo ništa sem dobrog raspoloženja. U prevodu, prirodu treba ostaviti onakvu kakvom smo je zatekli, kako bi i drugi ljudi uživali u njenoj lepoti i blagodetima. Smeće i otpatke je neophodno odložiti na za to predviđenim mestima, a ukoliko takvih mesta nema na našoj trasi kretanja, iste treba nositi u rancu do nailaska na odgovarajuću kantu ili kontejner. Biljke, rastinje i drveće nipošto ne treba lomiti i oštećivati, lomiti, ili na drugi način ugrožavati. Naročito treba obratiti pažnju na stroga pravila kada boravimo u nacionalnim parkovima.

Na žalost, svedoci smo da se u prirodi nalazi velika količina smeća, koje se nije samo „stvorilo“ na tom mestu, već potiče od nesavesnih i neodgovornih ljudi. Ne treba spominjati koliku štetu može naneti ( i nanosi ) prirodi ovakvo ponašanje. Trudimo se da svojim primerom ukažemo na domaćinski odnos prema prirodi. Takođe, potrebno je na lep način ukazati ljudima koji se ne pridržavaju ovog pravila.

SOLIDARNOST je osobina koja treba da krasi svakog planinara. Solidarnost i uzajamno pomaganje su osobine koje bi trebalo da krase svakog dobrog čoveka, a ove osobine naročito dolaze do izražaja na planini. Odnose među planinarima generalno krase međusobno uvažavanje, poštovanje i prijateljski odnosi. Svrha boravka u planini je uživanje u prirodi, psihičko rasterećenje od briga i problema iz „spoljnjeg“ sveta i unapređenje zdravlja, zato je pozitivna energija uvek dobrodošla.

Sledeća osobina koja se nadovezuje na prethodnu je NESEBIČNO I BEZREZERVNO PRUŽANJE POMOĆI. Planinarska solidarnost i humanost nam nalažu da pomognemo drugim planinarima, uvek kada je to potrebno. Planina je nepredvidiva i može postati noćna mora čak i za najspremnije i nikad ne znamo kada će i nama zatrebati pomoć. Pomoć se može ogledati i u naizgled malim stvarima, kao što je podrška, bodrenje, davanje korisnih saveta, pomoć pri savladavanju težeg terena, ustupanje hrane, vode, ili opreme, do pružanja pomoći u slučaju nezgode. Kada dođe do nezgode, važno je znati tačan način i proceduru pomoći, o čemu će biti reči u narednim tekstovima, a u ozbiljnijim slučajevima se angažuje i gorska služba spasavanja, do čijeg dolaska takođe možemo preduzeti određene mere u cilju pomoći.

Poštovanje i uvažavanje vodiča i drugih planinara. Tokom planinarske akcije, neophodno je poštovati pravila koja odredi planinarski vodič i postupati po njegovim insktrukcijama i uputstvima, kako ne bi došlo do nepredviđenih događaja. Planinarski vodič je osoba obučena za vođenje planinarskih akcija i nepoštovanje vodiča i određenih pravila, može ugroziti celu grupu. Takođe, uvažavanjem i poštovanjem drugih planinara, održava se pozitivan duh i zdrava atmosfera, koja svima prija i doprinosi uspehu akcije na zadovoljstvo svih planinara.

Kombinacijom navedenih osobina dolazimo do našeg slogana "Na vrhu uvek ima mesta", koji predstavlja oličenje solidarnosti, razumevanja i podrške. Kada shvatimo da na vrhu zaista ima mesta ( pri tome ne mislimo samo na vrh planine, već i ostale aspekte životnih dostignuća ), već smo na dobrom putu, jer je suština napredovanja pobediti samog sebe i biti na višoj lestvici svakog dana, a ne upoređivanje sa drugim ljudima. Pravo zadovoljstvo dolazi nakon što shvatimo da smo postali bolji ljudi i da smo napredovali u onom aspektu kojem želimo i u kojem smo postavili ciljeve. Svakog dana treba postaviti neki cilj i dati sve od sebe da se isti ostvari, a zatim podizati lestvicu, sve do samog vrha!